Postupak pravljenja programa

Nakon upoznavanja sa osnovnim komponentama C++ programa i razvojnim okruženjem, možemo se pozabaviti malo složenijim programom. U ovom delu ćemo proći kroz ceo proces osmišljanja, kreiranja, testiranja i ispravljanja jednog programa. Za primer izrade programa biće korišćeno okruženje Visual studio.

Zadatak

Napisati program koji od zadatih dužina 3 stranice proverava da li je moguće konstruisati trougao.

Osnova

Naš program treba ispisati "Da" ukoliko je moguće sastaviti trougao ili ispisati "Ne" ukoliko to nije moguće. Pre samog pisanja programa potrebno je pozabaviti se malo problemom sa logičke strane. Uslov da bi se trougao mogao sastaviti je da sve stranice budu pozitivne i da zbir svake dve strane bude veći od treće.

Prvo otvorimo prazan fajl u Visual studiu. Kao i kod prvog programa na početku se uvode biblioteke. Za rad sa Visual studio-m na početku se uvodi biblioteka "pch.h" (#include "pch.h"). Ova bibliteka ubrzava kompajliranje i neophodna je kada se koristi Visual studio inače će računar izbaciti grešku. Nakon uvodjenja ove biblioteke uvodimo i <iostream> biblioteku, sa kojom smo se već susreli, jer ćemo imati podatke koje treba uneti i rezultat koji program treba da izbaci.

Napomena! Na primeru prvog programa na početku je stajao komentar ali oni nisu neophodni, služe samo za opisivanje.

U sledećem redu ispisujemo "using namespace std;". Ovu komandu nismo pominjali u prvom programu. Njena funkcija je da olakša i skrati pisanje. Kod prvog programa je pre komande za ispis (cout) stajalo "std::". Ako posle biblioteka napišemo "using namespace std;" nije potrebno pisanje "std::" ispred svake komande za unos i ispis.

Sledi pisanje glavne funkcije - "int main()" i vitičastih zagrada unutar kojih će se nalaziti ostatak programa. Za sad program izgleda ovako:

Ovako će izgledati osnova za najveći broj programa u početku bavljenja C++-om. Ono što se nalazi unutar vitičastih zagrada je specifično za svaki program.

Definisanje promenljivih

Pre nego što unesemo dužine stranica moramo razjasniti programu sa kojim veličinama će da barata u nastavku (brojevi, znakovi, reči...). Pošto su dužine stranica brojevi za to se koristi tip int (skraćeno od integer - ceo broj).

Napomena! Tip int prepoznaje samo cele brojeve. U slučaju da stranice nisu celobrojne koristi se tip float ali da bi se izbeglo dalje komplikovanje za ovaj primer biće korišćeni samo celi brojevi (-1 ; 5 ; 0 ; 89...).

Stranice trougla se obeležavaju slovima a,b i c. Kada definišemo a,b i c uz pomoć int program će pri svaki put u daljem radu kada se susretne sa ovim oznakama njih videti kao brojeve, a ne kao slova. Na primer ako nismo definisali a,b i c kao brojeve, a potrebno nam je da izračunamo obim i zapišemo da je O=a+b+c, program će njih videti kao slova i samim tim on ne može da sabira slova. Ako ih pre toga definišemo kao brojeve (int, float...) on će ih prepoznati i dati željeni rezultat.

Da bi se definisale veličine dovoljno je samo napisati željeni tip veličine (u našem slučaju int) i pored navesti sve promenljive koje su nam potrebne (a, b, c - promenljive se odvajaju zarezom) i na kraju staviti ";" .

Unos podataka

Nakon definisanja promenljivih (stranica) prelazimo na njihov unos. Potrebno je zapisati komandu koja će nam omogućiti unos tačno tri stranice. Za ovo se koristi cin (console input - ulaz u konzolni program) i nakon toga se zapisuju strelice ">>". Strelice ">>" u naredbi ulaza okrenute su od reči cin ka promenljivoj, jer podatak ide iz ulaza (tastature) ka promenljivoj. Kod prvog programa, u naredbi izlaza, strelice su bile okrenute od teksta i promenljivih koje daju vrednost, ka reči cout (izlazu iz programa). Da bi se omogućio unos tri stranice treba navesti posle "cin >>" promenljive koje smo već definisali (a, b, c) i izmedju svake promenljive staviti ">>". Najlakše je videti kako to izgleda na slici ispod:

Uslovna naredba

Naš program sada na osnovu unetih brojeva može ispisati ili "Da" (moguće je sastaviti trougao) ili "Ne" (nije moguće sastaviti trougao). Da bi znao kako da odgovori, mora postojati neki uslov (odatle naziv uslovna naredba) koji može biti ispunjen ili ne. Ako je taj uslov ispunjen program će odgovoriti sa "Da" a ako nije sa "Ne". Ovo se postiže pomoću operajice if i else (ako; u suprotnom). Dakle, ako je zbir svake dve stranice veći od treće (a+b>c i a+c>b i b+c>a) ispisati "Da", u suprotnom ispisati "Ne". Sada ovo samo treba zapisati u programskom jeziku.

Napomena! Pošto svake dve strane moraju biti veće od one treće koristi se "i" (a+b>c i a+c>b i b+c>a). Operacija "i" se u C++-u zapisuje sa "&&". Pored nje postoji i operacija "ili" koja se zapisuje sa dve uspravne crte - "||"

Konačno, ceo program izgleda ovako:

Rezultat

Ostaje samo da pokrenemo program, ukucamo brojeve po izboru i pogledamo rezultate: